Šta treba uraditi sa hranom posle Aranđelovdana? Svi prave jednu istu grešku, a to nikako ne sme

Srbi su juče proslavili Aranđelovdan je bio juče, a večno je pitanje šta raditi sa hranom koja ostane posle slave?

Taj odgovor ima nutricionistkinja Milka Raičević.

– Uz savet da je najbolje spremati onoliko hrane koliko se ima gostiju, a sve kako se ne bi bacala, tu je i važna preporuka koja kaže da neka jela smemo da zamrznemo, a neka ne. U ovoj drugoj grupi su salate, poput zelene i jela sa makaronima. Njih ne treba čuvati kako ne bi došlo do trovanja – kaže za Ženu Milka Raičević.

Što se tiče kiselih krastavčica, oni se nakon upotrebe mogu vratiti u teglu, ali samo ako prethodno nisu bili u ulju ili u dodiru sa nekim prelivima, kao što je, recimo, majonez.

– Pečenje sme da se zamrzne i da u frižideru stoji dva do tri meseca, ali ga treba zamrznuti brzo, odnosno već drugog dana slave. Smeju da se čuvaju i suhomesnati proizvodi, koji se mogu iskoristiti za tople sendviče ili picu – savetuje nutricionistkinja.

U frižideru mogu da se odlože i sarma i kolači, ali čim se odmrznu, treba ih pojesti i nikako ne zamrzavati drugi put.

– Pečenje se jede hladno ili blago podgrejano, a ne kao dodatak supi jer se tako menja njegov ukus. Sarmu nakon odmrzavanja, takođe, treba blago pripremiti za serviranje bez dodatavanja vode – navodi Milka Raičević i objašnjava da svako novo tretiranje hrane menja njen hemijski sastav i čini je podložnijom na bakterije.

Torte i kolači

– I sa kolačima treba biti oprezan, posebno sa desertima prelivenim šlagom. Ako ih vaš gosti ne pojedu sve, stavite ih u frižider, a kada rešite da ih pojedete, učinite to brzo nakon odmrzavanja – dodala je naša sagovornica i predložila da se višak hrane posle slave može odneti i u narodnu kuhinju.

(Espreso/blic žena/Prenela PV)